Ksilitol je složeni prirodni šećer(spada u grupu tzv. poliakohola), prvi put izolovan još u 19 veku iz stabla breze. Nalazi se i u drugom tvrdom drveću, nekim žitaricama(ovs npr.) i različitom voću i povrću. Slatkoća je ista kao kod belog šećera (saharoza), sadrži samo 9 cal po kafenoj kašičici, ali ipak može (doduše minimalno) da podiže nivo glukoze u krvi. Javlja se i kao prirodni međuproizvod u unutarćelijskoj preradi glukoze kod nekih životinja i čoveka.

Danas je ksilitol, zvanično odobren u preko 35 zemalja za primenu u ishrani (zamena za šečere), lekovima i dentalnim preparatima.

Analiza prema kriterijumima iznesenim u prvom delu ovog serijala

1. 1 Brojna eksperimentalna istraživanja potvrđuju dejstvo ksilitola na bakterije, pa i streptokokus mutans (S.mutans) najodgovorniji za razvoj karijesa. Onemogućava vezivanje bakterija za površinu zuba i stvaranje energije od šećera, čime je ugrožen njihov opstanak i agresivnost. Nemogućnost prerade rafiniranih šećera sprečava i stvaranje kiselina, glavnog uzroka rastvaranje gleđi. Na sličan način ksilitol deluje i na druge bakterijske vrste u ustima, ždrelu i nosu, kao i na pojedine gljivice. Može da koči razvoj pojedinih bakterijskih vrsta, upletene u zapaljenske procese u desnima, pa samim tim poseduje i mogući preventivni efekat za razvoj parodontalnih oboljenja.


2. 2 Ksilitol je jedan od retkih prirodnih preventivnih preparata koji su, pored fluorida, temeljno provereni u brojnim kliničkim studijama. Velike mogućnosti u prevenciju karijesa su prvi put otkrivene u Finskoj krajem prošloga veka. Kod dece koja su u dužem periodu koristila žvakaće gume sa ksilitolom obolelo je značajno manje zuba (smanjenje karijesa i do 64%).
   Zatim su dobijene i druge kliničke potvrde:
   
   • Trudnice koje su koristile žvakaće gume sa ksilitolom imale su značajno manje kariogenih bakterija, a njihova deca karijesa.
   
   
   • Deca koja su svakodnevno koristila ksilitol u različitim oblicima od 12 do 40 meseci imala su smanjeni broje karioznih zuba što se održavalo i duži period posle prestanka korišćenja(čak i do 5 godina). Ovakvi nalazi na primer nisu zabeleženi kod primene i prekida fluorisanja vode.
   
   
   • Otkriveno je da ksilitol može da pomaže u lečenju cirkularnog karijesa.
   
   
   • Ozbiljne kliničke studije preporučuju ksilitol kao prirodni, neagresivni preparat u lečenju upornih zapaljenja srednjeg uha kod dece i pojedinih gljivičnih infekcija.
   
   
3. 3 Za razliku od fluorida, cena ksilitola je značajno veća, zbog čega nije stekao široku primenu ni kao zamena za šećere(za razliku od sorbitola i veštačkih zaslađivača poput saharina i aspartama), pa ni u masovnim programima prevencije oboljenja zuba. Ipak, primena žvakaćih guma sa ksilitolom se podstiče u nacionalnom programu prevencije karijesa i oboljenja desni u Finskoj, postoje značajni benefiti za njihovo uvođenje kod zaštite trudnica i prevencije cirkularnog karijesa. Moguća masovna proizvodnja i niže cene mogle bi da se postignu i preko genetski izmenjenih izvora, što u sebi nosi niz nepoznanica i rizika.


4. 4 Ksilitol ne poseduje bilo kakve toksične efekte, osim što ako se unose u velikim količinama može uzrokovati, nadutost, gasove i proliv.Simptomi se gube odmah po prestanku unošenja. Da bi se to izbeglo, posebno kod male dece, preporučuje se postepeno uvođenje i povećanje doze u toku prve nedelje. Potencijalna opasnost postoji, ali to važi za sve zaslađivače, da se kod male dece podstiču receptori i formira veća sklonost za slatko.

NAČINI PRIMENE KSILITOLA

Prema trenutnim naučnim saznanjima, preporuka većine zvaničnih stručnih udruženja i agencija je da maksimalna dnevna doza ksilitola ne bi smela da prelazi 8 grama dnevno. Kod male dece su preporučene i manje doze(do 5 grama) sa postepenim uvođenjem. Efekat se postiže ako je unos raspoređen najmanje u 2, a još bolje u 3 dnevne doze.

Najviše ispitivani i klinički potvrđeni način unošenje ksilitola je putem ŽVAKAĆIH GUMA. One su opasne kod dece mlađe od 4 godina. Žvakaće gume je najbolje žvakati 20 minuta posle glavnih obroka. Veoma je značajno prepoznati sastav kvalitetne u efikasne žvake sa ksilitolom .

Ksilitol mora da se nalazi na prvom mestu u dekleraciji, i da bude zastupljen u dovoljnim količinama (najmanje 10%), kako bi se postigla dnevna doza od 3-8 grama. Ta zastupljenost varira od nekoliko stotina miligrama do 1g po komadu žvake. "Pravih ksilitol žvakaćih guma" nema na tržištu u Srbiji, dok se u ostalim zemljama u okruženju mogu pronaći. Odgovornost u Srbiji nosi struka koja nije zainteresovala uvoznike, komplikovane i skupe uvozne regulative, a delom i ekonomska kriza.

Klilitol žvakaće gume mogu da budu i jedina dodatna preventivna zaštita kod trudnica i rizične predškolske (starija od 4 godine), školske dece i odraslh, ali je efekat značajno pojačan ako se koriste u kombinaciji sa preparatima fluora.

Sličan efekat kao i žvake zabeležen je kod unošenja ksilitola putem TABLETICA (dražeja), BOMBONA ili GUMENIH BOMBONA. Za ostale oblike slatkiša sa ksiltiolom (lilihip, keksi i sl.) ne postoje podaci o uticaju na zube.

Ksilitol se može unositi i putem SIRUPA, što je metoda izbora za rizičnu decu mlađu od 4 godine. Unosi se 3-6g dnevno podeljeno u 3-4 doze. Zabeleženo je smanjenje karijesa od 50-70% i dugotrajni efekti zaštite i posle prestanka uzimanja.

Za malu decu u poslednje vreme se proizvode i cucle sa postepenim oslobađanjem ksilitola iz zadebljalog dela, i "maramice za brisanje zuba" natopljena ksilitolom. Nema valjanih naučnih dokaza o njihovom dejstvu.

Kod starije dece, omladine i odraslih rizičnih osoba, kao dodatno preventivno sredstvo mogu da se koriste VODICE ZA ISPIRANJE USTA sa ksilitolom, koje ređe sadrže samo ksilitol kao aktivnu materiju, a češće su kombinovane sa fluorom i/ ili nekim drugim antisepticima (npr hlorheksidin, triklozon, esencijalna ulja i sl.). Najčešće se ksilitol u njima ne nalazi u terapijskim dozama i uglavnom služi samo kao zaslađivač radi poboljšanja ukusa.

Kada je reč o ZUBNIM PASTAMA postoje određene studije u kojima je dokazana mnogo bolja zaštita zuba ako je pasti sa fluorom dodato više od 10% ksilitola. Ne postoje dokazi da paste samo sa ksilitolom imaju slične preventivne efekte kao i zubne paste sa fluorom. To se posebno odnosi na predškolski uzrast. Zbog toga se i ne može reći da li je ksilitol u pastama prava alternativa za fluoride. Problem je vezan za količinu ksilitola koja se može uneti u usta sa jednom pastom.

Određeni stavovi zvanične struke ipak postoje. Odgovor na pitanje u naslovu bi bio sledeći:

1. 1 Sirupi, žvakaće gume, dražeje i bombonice sa odgovarajućom dnevnom dozom ksilitola mogli bi da zamene fluoride kod rizične dece, trudnica i odraslih osoba. Naravno radi se o značajno skupljoj alternativi.
2. 2 Zubne paste sa fluorom koje sadrže najmanje 10% ksilitola značajno pojačavaju preventivno dejstvo. Kako prepoznati kvalitetnu pastu sa ksilitolom, bilo je više reči u prethodnoj objavi.