Šta su to parodontopatije?

Oboljenja desni su kod nas posle karijesa drugi(a u većini razvijenih zemalja gde je karijes pod kontrolom i prvi) uzrok gubitka zuba. Radi se o podmuklom dugotrajnom procesu za čiju kontrolu je potrebno dosta truda i neprekidni nadzor.

Prvi znaci promena, koji se uglavnom zanemaruju, su krvavljenja prilikom pranja zuba, koršćenja zubnog konca ili čačkalice. Radi se o zapaljenskoj reakciji u desnima koja se stručno naziva GINGIVITIS. Uzrok su bakterije iz usne duplje organizovane u specijalni ekološki sistem nazvan ZUBNI PLAK. U početku se na površini zuba naseljavaju samo bakterije koje koriste vazduh(aerobne bakterije). Ukoliko je prisutna kisela sredina, postoje ugljeni hidrati i ako se u većoj količini prenesu iz usta roditelja(o čemu smo već više puta govorili) to će pre svega biti streptokoke(npr Streptococus mutans) i one izazivaju karijes. Bakterije stvaraju posebne materije od prisutnih šećera koje ih kao cement još više učvrsćuju i povezuju i omogućavaju naseljavanje i drugih vrsta-sazrevanja plaka. U jednom trenutku se stvara sredina u kojoj nema kiseonika i to omogućava razvoj bezvazdušnih bakterija(anaerobi). To se događa ako se zubni plak ne ukljanja redovno sa ivice desni i izmežu zuba. Redovno znači SVAKODNEVNO!

Bakterije stvaraju različite toksine i enzime i oni deluju na sluznicu desni. Prema manjim količinama ovih materija, desni se efikasno brane sprečavajući njihov prodor(DONJI RED SLIKA- 1), ali ako je taj napad dugotrajan i agresivan, probija se barijera sluznice i toksini prodiru u vezivno tkivo ispod epitela. Sledeći nivo odbrane je zapaljenje koje ima za cilj da zaustavi agresora. Znaci zapaljenja su otok, crvenilo i izliv krvi iz malih krvnih sudova. Na epitelu sluznice se javljaju mikromehanička ostećenja i kao posledica svega toga javlja se gore navedeno

KRVAVLJENJE. (DONJI RED SLIKA- 2). Iako je reć o odbrani organizma, čitav niz odbrambenog arsenala vrši i kolateralnu štetu oštećujući i sopstveno tkivo. Kod pojedinih osoba postoji izražena osetljivost u toku bakterijama izazvanog zapaljenja, pojačano se aktiviraju određeni enzimi koji doprinose ubrzanom razaranja sopstvenih vezivnih vlakana, pa i kosti. Na taj način se gubi veza zuba za kost, oni se rasklačuju i posle određenog perioda, ako se ništa ne preduzima i ispadaju.( DONJI RED SLIKA- 3).

Kao i kod karijesa, otkriveno je da se bakterije najodgovornije za razaranje vlakana i kosti, mogu da prenose sa osobe na osobu, tako da parodontalne bolesti, kao i karijes, PREDSTAVLJAJU I PORODIČAN PROBLEM i zahtevaju kontrolu i preventivne mere kod svih članova porodice.

Pojava zapaljenja desni dovodi do toga da se one razdavajaju od površine zuba za koje su u uslovima potpunog zdravlja pripojene. U taj prostor prodiru bakterije i stvaraju nove količine zubnog plaka. Gore navedeno razaranje vlakana i kosti još više produbljuje taj prostor i dovodi do daljeg prodiranja plaka prema korenu. Prostor se naziva DŽEP i on može da bude samo u desnima ili već i u koštanom delu.(SREDNJI RED SLIKA). Stomatolog može da izmeri dubinu tog prostora i da proceni da li se radi o džepu ili još uvek normalnom stanju. To je jako bitno, jer kada imamo DŽEP i pored idealnog pranja zuba nije moguće ukloniti zubni plak iz njega, tako da je njegovo dejstvo pojačano i ubrzano. Tada je već potrebna profesionalna pomoć. Ukoliko je džep previše dubok mora se uraditi i hiruška intervencija da se on ukloni i da seobezbedi normalno prijanjanje desni uz zub. Ali, ako se i dalje ne održava pravilna i redovna oralna higijena i tako sprečava sazrevanje plaka, džep će se opet razviti.

U formiranom džepu deo zubnog plaka može da mineralizuje i tako nastaju mali kamenčići koji se nazivaju KONKREMENTI.(SREDNJI RED SLIKA) Njih treba razlikovati od KAMENCA koji je vidljiv spolja i nastaje mineralizacijom zubnog plaka. I sam kamenac je štetan jer pritiska i mehanički oštećuje sluznicu desni i pomaže prodor toksina jer se na njegovoj površini nalaze sveže naslage bakterija. Ali jako je važno ne samo da se ultrazvukom ukloni vidljivi kamenac, već da se otkriju i uklone i konkrementi i time omogući uklanjanje džepa.

Ne prelazi svako zapaljenje desni u džep ili je za to potrebno više godina, pa i decenija. Postoji određeni broj osba(oko 25%) kod kojih postoji genetska preosetljivost na zapaljenje izazvano bakterijama i razaranje vlakana i kosti se odigrava veoma brzo i zubi mogu da se pogube i pre 30. godine. Postoje i posebno genetski osetljiva deca kod koje pojedine specifične bakterijske vrste u adolescenciji izazivaju brzo razaranje kosti(tzv juvenilna parodontopatija), ono često i nije praćeno lako uočljivim zapaljenjem. Ako se na vreme ne reaguje i preduzme ozbiljno lečenje dolazi do ranog gubitka zuba. Postoji i 20% osoba kod kojih bez obrzira kakvo je zapaljenje i koliko kamenca ima ne će doći do razaranja kosti i gubitka zuba. Većina je između ova dva ekstrema i brzina razaranja zuba varira u zavisnosti od genetike i stepena nagomilavanja i sazrevanja plaka (higijena), ali i drugih rizičnih faktora. Tu su na prvom mestu pušenje, alkohol, stres, zatim šećerna bolest, ali i svi zubni radovi nepravilno urađeni(plombe, krunice, mostovi, proteze) koji preopterećuju zube, vrše pritisak na desni ili omogućavaju nagomilavanje bakterija. U svakom slučaju svaka, pa i odlična nadoknada u ustima, predstavlaj određeni rizik i zahteva dodatne mere održavanja oralne higijene. Zubni implantati se ponašaju kao i zub i oko njih se mogu da razvijaju isti procesi koji će dovesti do gubitka veze implant-kost i širenja zapaljenja. Zato je obaveza pacijenta, ukoliko žele, da im zubi(ili iplantati) na kojima su takvi skupi radovi, traju dovoljno dugo, da pojačano održavaju oralnu higijenu i koriste dodatne rekvizite, tehnike i sredstva(paste i vodice).

Promene na desnima(POSEBNO KOD DECE) mogu da budu i znak opštih oboljenja, pada imuniteta izraženog stresa, pa ukoliko su uporne i izražene ne treba ih zamenarivati.

Poslednjih godina je otkriveno da bakterije u džepovima mogu da utiču i na opšte zdravlje. Postoje početni dokazi da one prodiru u krvotok da se mogu naseljavati na zidivima krvnih sudova, stvarati mikrooštećenja i omogućavati brže taloženje masnih naslaga(ateroskleroza) koje sužavaju lumen suda i uzrokuju najčešća oboljenja savremenog čoveka-kardiovaskularna oboljenja, čije su najteže psoledice infarkt srca i šlog. Postoje i nalazi da ukoliko majke imaju parodontopatije dolazi do slabijeg razvoja ploda i većeg broja komplikacija. Veliki broj ozbiljnih istraživanja je u toku. Zbog toga parodontopatije nisu više samo lokalni problem već i ozbiljni ošptezdravstveni problem.

Za sada ne postoje precizne metode koje mogu da utvrde koja osoba ima genetsku sklonost za razvojem burnije zapaljenske reakcije u desnima i kosti, a time i bržeg napredovanja razaranja i produbljivanja džepova. Jedini pravi preventivni pristup je da se spreči razvoj zapaljenja, a prvi klinički znak zapaljenja je KRVAVLJENJE IZ DESNI. Potrebno je redovno proveravati da li ono postoji, posebno između zuba(najbolje prilikom korišćenja zubnog konca). Ukoliko postoji, neophodno je pojačati čiščenje(a ne stati kako većina radi), i ukoliko ne prestane za 7 dana OBAVEZNO SE JAVITI STRUČNJAKU da proveri o čemu se radi. Neophodne su kontrole stanja desni i profesionalno čišćenje najmanje 2 puta godišnje. Ukoliko ste pušač, u velikom ste stresu imate šećernu bolest, postojanje izraženih parodontopatija u porodici i imate protetske radove u ustima, kontrole MORAJU da budu i češće.

Kao što je već pisano u prethodnoj objavi TRUDNICE ZAHTAVAJU DODATNU I ČEŠĆU KONTROLU I NEGU DESNI.

Prava preventiva parodontopatija počinje kod dece kod koje treba da se stvori navika redovnog i PRAVILNOG održavanja oralne higijene, što podrazumeva i korišćenje zubnog konca i odlazak na kontrole. Opet i u ovom uzrastu zabrinjavajući znak je krvavljenje iz desni. Tu obuku može da pruži jedino profesionalac.

Ne preporučuje se samoincijativno koriščenje pasta, vodica i melema za lečenje problema sa desnima. Postoje različite vodice i različito su efikasne u različitim stadijumima. Neke vodice ne smeju da se koriste duži vremenski period, pa je najbolje da ih odredi profesionalac. Melemi, masti, čajevi, ulja mogu da pomognu da se smire akutni simptomi poput bola, peckanja i trnjenja, ponekad i izraženog krvavljenja. Ali ni vodice ni melemi NE MOGU DA UKLONE DŽEPOVE. Mogu samo da maskiraju sliku i omoguće tiho napredovanje razaranja.