Postoje razni implant sistemi kao i protokoli za njihovo opterecenje,tj stavljanje u funkciju takvog "novog zuba". Cilj svake implantoloske intervencije je sto bolje zbrinjavanje pacijenta kako medicinski tako i funkcionalno. Naravno posle svakog ugradjenog implanta sledi protetski deo stomatoloske intervencije. Naravno pozeljno je obe te stomatoloske intervencije uraditi pod okom istog stomatologa.

Generalno postoje dve osnovne procedure koje biramo u smislu dalje terapije posle ugradnje implanta.

KASNIJE opterecenje , koje podrazumeva da implant postavljen u vilici jedno vreme ,otprilike 4 do 6 meseci ne biva opterecen direktnom restauracijom . Ovo vreme se odredjuje na oskovu kvaliteta/stanja kosti u koju se ugradjuje,moze da se donekle predvidi pre same intervencije,ali najcesce se definitivan sud o tome donosi posle intervencije ugradnje od strane hirurga.

Ovakav tip opterecenja je cest u praksi u Srbiji, ima svoje prednosti ali i mane (prvenstveno estetske a ponekad i funkcionalne)

Kod kasnije opterecenih implanta,za funkcionalnost i estetiku koriste se privremena resenja. Treba naglasiti da vrlo cesto ovakav izbor je najbolja opcija.

RANO opterecenje ili koncept momentalnog opterećenja implantata (immidiate loading).Sam koncept immediate loading-a postoji već dosta dugo i podrazumeva da se u jednoj poseti izvadi zub, ugradi implant i pacijentu obezbedi privremena krunica.Ovakva procedura radi se i u situacijama kad se pacijenti javljaju radi rešavanja nedostatka zuba, koji su već izvađeni a radi se samo ugradnja implanata. U ovakvim slucajevima dobijete privremene zubne krune na ugrađenim implantatima koje će Vam omogućiti funkcionalnu i estetsku rehabilitaciju. Ovakve krunice se takodje izradjuju u tehnickim laboratorijama, ali su privremenog karaktera i nisu dugotrajne.

Nakon par meseci, kada se završi proces integracije implanata i kada se oforme meka tkiva oko privremenih kruna, pacijent dolazi da se privremene krune zamene definitivnim fiksnim radom.