Parodontopatija predstavlja uznapredovalo hronično zapaljenje gingive. Ona pripada najčešćim oboljenjima uopšte. Zbog prisustva bakterija u zubnim naslagama (plak) dolazi do razvoja zapaljenja koje zahvata potporni aparat zuba koji je lokavizona oko zubnog korena, a takođe može da zahvati i okolne kosti. Ukoliko se ne leči, može doći do vidljivog povlačenja gingive, zubi se razlabavljaju ili mogu da budu potpuno izgubljeni. Prisutno zapaljenje pritom ispoljava delovanje na čitav organizam, npr. potpomaže nastanku oboljenja srca i krvotoka i šećerne bolesti. Iz tog razloga su veoma važni specijalna dijagnostika, kao i ciljano lečenje.

Izazivač zapaljenja gingive jeste plak koji se nalazi na ivici gingive. Određene bakterije koje plak sadrži oslobađaju otrovne materije na koje organizam reaguje zapaljenjem. Ovo, zajedno sa postojećim agresivnim bakterijama, dovodi do razgradnje tkiva gingive. Dolazi do formiranja gingivalnih džepova čiji je jedan od znakova krvarenje desni pri pranju zuba. Gingiva moze biti crvena i otečena. Često međutim ne postoje bilo kakvi simptomi ili su isti malobrojni, te u velikoj meri oboljenje napreduje neprimećeno. I u formiranim džepovima takođe dolazi do daljeg stvaranja plaka. Ukoliko se ovaj uzrok ne ukloni, on dovodi do začaranog kruga zapaljenja. Džepovi postaju sve dublji sve dok ne dođe do oštećenja potpornog aparata zuba, pa dolazi i do razgradnje okolne kosti. Parodoncijum čine specijalna vlakna koja učvršćuju zube, ali ona takođe omogućuju njihovo pomeranje, tako da kod velikih opterećenja (žvakanje) ne dolazi do preopterećenja tkiva i kosti. Gubitak potpornog aparata zuba je nepovratan proces, čak i kod uspešnog lečenja parodontopatije, pošto novo tkivo koje organizam može ponovo da izgradi ne moze u potpunosti da preuzme prvobitnu funkciju. Iz tog razloga ukoliko je moguce, neophodno je preuzeti pravovremeno lečenje.

Rizik od oboljenja srca i krvnih sudova poput moždanog udara, kao i rizik od reumatizma i prevremenog porođaja uz rađanje dece nedovoljne telesne težine značajno je povećan ukoliko postoji hronična parodontopatija.

Faktori koji utiču na tok oboljenja:

• pušenje
• opšta oboljenja kao što je šećerna bolest
• nasledni faktori
• prekomerna telesna težina
• neodgovarajuća ishrana
• promene nivoa hormona npr u trudnoći i menopauzi
• povećani stres

Tok parodontopatije kao oboljenja može biti individualno veoma različit. Ona se često javlja u srednjem do starijem životnom dobu i karakteriše se sporim, hroničnim tokom sa povremenim pogoršanjima. Međutim, tok može da bude veoma agresivan i brzog napretka a ponekad se oboljenje javlja već kod omladine i mladih odraslih osoba. U tim slučajevima radi se uglavnom o naslednim faktorima i infekciji posebno agresivnim bakterijama.

Simptomi/posledice parodontopatije:

• nagomilavanje dentalnog plaka
• zapaljenje gingive (gingiva je uvećana, crvena, otečena)
• osećaj stranog tela između zuba
• krvarenje gingive
• ogolićenje krata i korena zuba (povlačenje gingive)
• resorpcija(razgradnja) kosti
• gingivalni džepovi
• neprijatni zadah
• migracija zuba
• klaćenje zuba
• ispadanje zuba

Samo prvi stadijumi u razvoju parodontopatije su revizibilni(uvećanje, oticanje, zapaljenje gingive, krvarenje gingive), ukoliko se u tom periodu reaguje sa adekvatnim lečenjem(skidanje dentalnog plaka, vođenje oralne higijene, ispiranje oralnim tečnostima) moguće je povratiti stanje pre zapaljenja.

Ukoliko dođe do razgradnje kosti, razgradnje gingive kao i potpornog aparata zuba(kolagenih vlakana) oštećenja su trajna i lečenjem se ne može vratiti u pređašnje stanje pre početka bolesti. Ono što se može uraditi je da se spreči dalje napredovanje tj. progresija bolesti adekvatnom terapijom i redovnom oralnom higijenom. U terapiji lečenja koriste se metode: uklanjanje dentalnog plaka, uklanjanje zubnog kamenca, kiretaza džepova i duboka kiretaza džepova, aplikacija leka u parodontalni džep, ispiranje džepova i hirurška (parodontološka) operacija.