Stalnim razaranjem tkiva između zuba i desni stvaraju se takozvani džepovi, u kojima se nagomilava gnoj i taloži posebna vrsta zubnog kamenca. Ovi džepovi su uzrok daljeg propadanja tkiva oko zuba da bi između 30. i 40. godine počelo njihovo klaćenje.

Znak da je bolest napredovala je labavljenje i promena položaja zuba u vilici. Zubi se krive ili razmiču. Kada se zubi dovoljno rasklate, obično spontano ispadaju a neki moraju i da se izvade. Loša higijena usta i zuba još jedan je od činilaca koji pomažu razvijanje parodontopatije.

Parodontopatija se može sprečiti redovnom higijenom usta i zuba. Pranje zuba podrazumeva četkanje u trajanju od tri minuta kvalitetnom četkicom u pravcu rasta zuba. Takođe, redovno uklanjanje kamenca je veoma važno.

U lečenju parodontopatije najvažnije je ukloniti parodontone džepove. Uklanjanje se vrši hirurškim ili nehirurškim zahvatima, a u okviru tih zahvata danas se koriste veštački koštani implantati koji se nazivaju veštačka kost.

Pacijenti ove operacije podnose veoma dobro, čak bolje i od vađenja zuba. Rezultat lečenja dobrim delom zavisi i od pacijenta koji higijenom usta i zuba, kao i redovnim pregledima čuva razultat operacije.