Periodontitis ili pyorrhea je skup inflamatornih bolesti koje utiču na periodoncijum, tj. tkivo koje okružuje i učvršćuje zube. Periodontitis uključuje progresivan gubitak alveolarne kosti oko zuba, i ako se ne leči, može dovesti do većeg klimanja i gubitka zuba. Periodontitis uzrokuju mikroorganizmi koji prianjaju i razmnožavaju se na površini zuba, zajedno sa previše agresivnim imunim odgovorom na te mikroorganizme. Dijagnoza periodntitisa se uspostavlja posle pregleda mekog tkiva (desni) oko zuba pomoću sonde (kliničkog ispitivanja) i procenjivanja pacijentovog rendgenskog snimka (radiografskog ispitivanja), čime se određuje količina kosti koja se gubi.

Periodontologija (od grčkog peri - oko, odous - zub) je grana stomatologije koja proučava potporne strukture zuba, bolesti i stanja koja na njih utiču. Potporna tkiva su poznata kao periodoncijum, što uključuje gingivu (desni), alveolarnu kost, cement i periodontalne ligamente.

Periodontalne bolesti

Periodontalne bolesti se javljaju u različitim oblicima, ali su obično rezultat sjedinjavanja nakupljenog bakterijskog biofilma plaka i kamenca i kompleksa bakterija (npr. Uključuje P. Gingivalis, T. Forsitus i T. Denticola) gingive i zuba u kombinaciji sa lokalnim imunoinflamatornim mehanizmima i drugim faktorima rizika koji vode razgradnji potporne kosti oko prirodnih zuba. Ako se ne leči, ta bolest vodi ka gubitku alveolarne kosti i zuba, i dan danas važi za najčešći uzrok gubitka zuba kod odraslih.

Početna terapija

Uklanjanje mikrobiološkog plaka i kamenca neophodno je kako bi se uspostavilo periodontalno zdravlje. Prvi korak u terapiji periodontitisa podrazumeva nehirurško čišćenje ispod desni u proceduri koja se zove kiretaža čvrstog i mekog tkiva (eng. skaliranje i debridmen). U prošlosti, koristilo se uklanjanje izmenjenog cementa sa korena zuba.

Ta procedura podrazumeva upotrebu specijalnih kireta kako bise plak i kamenac mehanički uklonili ispod desni. Verovatno je da će u tom slučaju biti potrebno nekoliko dolazaka i lokalna anestezija. Osim kiretaže, moguće je da je potrebno i prilagođavanje okluzije (zagrižaja) kako bi se sprečila suvišna sila na zube koji imaju smanjenu podršku kosti.

Takođe može biti neophodno da se izvrše i drugi stomatološki zahvati, kao što je zamena neadekvatne protetske nadoknade koja zadržava plak, zatvaranje interdentalnih prostora i bilo koji drugi zahtevi dijagnostikovani na prvom pregledu.

Režanj operacija

Ako se pokaže da je nehirurška terapija neuspešna u otklanjanju simptoma bolesti, verovatno će biti potrebno izvršiti periodontalnu operaciju kako bi se sprečio progresivan gubitak kosti i regenerisala izgubljena kost tamo gde je to moguće. U terapiji progresivnog periodontitisa koriste se mnogi hirurški pristupi, uključujući podizanje režnja i obradu koštanih džepova, kao i vođenu regenraciju tkiva i dodavanje kosti. Cilj periodontalne operacije jeste da se omogući pristup za potpuno uklanjanje kamenca i hirurška ispravka koštanih nepravilnosti koji su nastali usled razvoja bolesti, i što je moguće veće smanjivanje džepova.

Dugoročne studije su pokazale da, u umerenom do naprednom periodontitisu, slučajevi koji se hirurški tretiraju imaju manje problema tokom vremena i da su, kada se sprovode sa redovnim režimom postoperativne terapije, uspešni kod rasklaćenih zuba, kod skoro 85% pacijenata.