Ne uzimajte za ozbiljno stomatologe koji tvrde da se kod beba(ili male dece uopšte) ne vrše stomatološke intervencije. Nije greh ako pojedinac ne zna da radi sa malom decom, ali je velika stručna greška ako se roditelji ne upute kod za to obučenog specijaliste.

Svako oboljenje zuba, bez obzira o kome se uzrastu radi MORA SE LEČITI!!! Ako se to ne čini ozbiljno se ugrožava opšte zdravlje, zdravlje stalnih zuba u razvoju, otežava se normalna ishrana, razvoj govora i dr.

Najveći problem kod rada sa malom decom je izuzetno veliki otpor koji ona pružaju prilikom svakog prilaska usnoj duplji. Ona predstavlja u tom period neku vrstu “tabu zone”. Taj otpor doživljavaju i roditelji prilikom pokušaja pranja zuba ili bilo kakvog “petljanja po ustima”. Sam prilazak ustima uglavnom izaziva burnu reakciju i bez obzira da li se radi običan pregled ili vađenje zuba. Što je „prisustvo u ustima deteta“ duže neprijatna rekacija(plač, vriska, oprianje) će biti jača. Ipak dete to ne doživljava kao stalnu traumu i uglavnom se smiruje čim se udaljimo od usta.

Postoje dve mogućnosti:

1. Na zapadu je uobičajena praksa da se sve intervencije na zubima kod dece mlađe od 3 godine uglavnom vrše u opštoj anestezij(blaga sedaciji ili čak kompletna inhalaciona anestezija).

Za to postoji više razloga:

• jednostavniji je rad i nije potrebno uspostavljanje saradnje sa detetom i roditeljima
• osiguranja uglavnom plaćaju intervencije u opštoj anesteziji pa su ovakvi zahvati finansijski isplativiji
• u jednoj poseti se mogu uraditi sve neophodne intervencije poput plombi, krunica i vađenja zuba.
• ne postoji rizik da roditelji tužakaju pacijenta zbog „primene sile“

Veliki nedostatci ovakvog pristupa su:

• svaka opšta anestezija nosi u sebi rizik i ne treba ga nepotrebno iskušavati.Videti detaljnije u ranijoj objavi.
• visoka cena koju osiguranje kod nas ne pokriva u svakom slučaju
• pojedini zahvati, poput lečenja ranog karijesa, ne mogu se uraditi u jednoj poseti već zahtevaju više poseta u dužem periodu.

Veliki broj roditelja nam se javljaju iz inostranstva želeći da izleče zube kod svojih bebica, ali bez uvođenja u opštu anesteziju što im se jedino predlaže.

2. Druga mogućnost je rad u klasičnim ambulantnim uslovima, sa kratkim intervencijama uz korišćenje lokalne anestezije gde je to zaista neophodno(poput vađenja zuba).

Svakako da je u ovakvoj sistuaciji neophodan veći napor i roditelja i stomatologa. Dete će uvek da se buni, biće plača, otimanja i ponekada „borbe“. Roditelj mora da pridžava dete i da ga blokira da bi se nešto uradilo. Ono što je sigurno da posle takvih intervencija u ranom uzrastu, ako se nastavi rad(posebno preventivni) kod deteta ne ostaje psihička trauma i strah od stomatologa; postaće izuzetni pacjenti koji rado dolaze u ordinaciju. To je lično iskustvo iz dugogodišnje(preko 30 godina) prakse sa hiljadama dece svih uzrasta.

Rad na lečenju ranog karijesa danas nije jednokratno postavljanje plombe, već višemesečno praćenje i zaštita zuba. Dete će na svaki takav zahvat reagovati kao i da mu vadimo zube, a nemoguće je da se zbog 5 minuta intervencije jednom mesečno uvodi u opštu anesteziju.

Uostalom i roditelji moraju svakodnevno sprovoditi sličnu „agresiju“ prilikom pranja zuba ili nanošenja različitih preventivnih preparata neophodnih da se zaustavi proces topljenja gleđi zuba.

U ranijem period, sa klasičnim materijalima, koji su zahtevali i obimniju obradu, često je i bilo vrlo otežano da se urade kvalitetne zaštite i nadoknade oštećenih zuba. Danas je velika pogodnost za rad postojanje savremenih materijala koji omogućavaju veoma jednostavnu i efikasnu privremenu zaštitu zuba(uglavnom bez „bušenja“), svek dok dete ne sazri dovoljno za definitivni ispun(plombu). Često ove priveremene intervencije ostaju i trajne.

Lični stav je da kod najvećeg broja male dece nije potrebna opšta anestezija za uobičajne stomatološke zahvate, pa čak i za vađenje zuba. Vrlo kvalitetno se sve može uraditi i na klasični način, svakako uz „određene napore“. Svoje dete nikada ne bih lečio u opštoj anesteziji.

Opšta anestezija u dečjoj stomatologiji je rezervisana samo za decu sa ozbiljnim zdravstvenim problemima(npr oboljenja krvi i sl.) ili fizičkim hendikepom(cerebralna paraliza i sl), ili kod teže mentalne zaostalost u starijim uzrastima.

Ipak najbolji način da se do ovakvih dilema i ne dolazi je pravovremeno započinjanje sa primenom preventivnih mera na osnovu lilčnog rizika svakog deteta.

Pogledati još:

PRVI ZNACI KARIJESA KOD BEBA

10 NAVIKA ZA ZDRAVE ZUBE KOD VAŠE BEBE

PRANJE ZUBA KOD BEBA

ŠTA AKO DETE PRUŽA OTPOR PRI PRANJU ZUBA