Prelom može da zahvati vidljivi deo zuba(krunica) ili njegov koren, a može da bude i kombinovan. Posebna vrste komplikovanih povreda su stanja gde je došlo do preloma i dela vilične kosti u kojoj se nalaze zubi(alveolani greben).

Najblaža vrsta preloma kada je delimično okrznuta zubna gleđ(slika 1), ali nije došlo do ogoljavanja zubne kosti (dentina) ispod nje. Tada ne postoji opasnost od infekcije i dovoljno je samo da se blago izglačaju oštriji delovi koji smetaju jeziku. Stomatlog može i posebnim lakom da zaštiti takvu gleđ. Ipak ovakve zube je neophodno pratiti jer posle udarca može da dođe do izumiranja tkiva pulpe(živca) i nakndne infekcije o čemu smo već pisali u prvom delu. Prvi uočljivi znak je promena boje zuba(tamnjenje).

Kod većih preloma , gde je došlo do ogoljavanja dentina zuba(slika 2), veoma je važno da se što pre poseti stomatolog, po mogućstvu istoga dana. Ako je dentin duže nezaštićen preko njegovhih kanalića mogu da prodiru bakterije i uzrokuju infekcije pulpe. Stomatolog će pokušati da posebnim materijalima zaštiti zub i delimično nadoknadi defekat. Kod male dece je to ćesto tehnički veoma otežano, ali neki savremeni materijali olakšavaju. Nažalost oni se ne nalaze na srpskom tržištu. Kao i kod ostalih oblika povreda moguće su komplikacije posle kojih je najčešće rešenje vađenje mlečnog zuba. Kod stalnih zuba se oni odgovarajućim lečenjem uspešno čuvaju.

Prelom krunice zuba može da bude još dublji i da otvori i samu zubnu pulpu(živac) što je prikazano na slici 3. U ovakvim slučajevima ishod u mnogome zavisi koliko se brzo poseti dečji stomatolog. Najšeće rešenje je uklanjanje površinskog dela zubne pulpe koja je sigurno inficiran uz očekivanje da se preostali, dublji deo, oporavi. Ovaj zahvat je vremenski zahtevan, potrebno je suvo radno polje i davanje anestezije, a kod sasvim male dece je to često teško izvodljivo zbog izostanka saradnje. Često je problem i da se postojeći defeki i dobro zatvori, a da nadoknada ne ispada. Ipak, kad god je moguće vredi pokušati. Nekada se vršilo umrtljavanje takve pulpe, ali ta tehnika u ovim slučajevima uglavnom ima malu šansu na uspeh pa je i isključena iz savremenih protokola.

Prelom korena mlečnog zuba je teška povreda koja se uglavnom završava sa vađenjem. Male šanse za oporavak postoje ako se zub nije pomerio, što tek može da se vidi na rendgenskom snimku. Kod ozbiljnijih pomeranja uglavnom se uklanja gornji deo krunice i korena, a zaostali fragment se ostavlja da se sam istopi.

U svim slučajevima kod kojih dođe do infekcije(promena boje, fistula, otok) jedino rešenje je vađenje takvog zuba. Duže čuvanje i dreniranje , tobože zbog čuvanja prostora, nije stručno prihvatljiva procedura(da ne kažemo stručna greška), o čemu smo već više puta pisali.

Na slici su shematski prikazani različiti oblici preloma zuba pri čemu nije došlo do pomeranja i oštećenja klice stalnog zuba ispod njih.

Kolege stomatolozi savremene protokole za zbrinjavanje povređenih mlečnih i stalnih zuba mogu da pronađu u izuzetnom pruručnku grupe autora sa Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju u Beogradu na čelu sa prof Dejanom Markovićem

kao i na izvanrednom sajtu Međunarodnog udruženja za dentalnu traumatologiju(IADT)