Škripanje zubima(stručni naziv je bruksizam) nije retko ni kod dece. Spominje se zastupljenost kod dece do 12 godina i do 33% slučajeva mada su statistike nedovoljno precizne, a za našu sredinu i nemamo podataka.

Najčešće se pojavljue u periodu nicanja mlečnih i stalnih zuba, i uglavnom se gubi po njihovom potpunom izbijanju. Mnogo je češće noćno škripanje od dnevnog i roditelji ga ređe i to uglavnom slučajno primećuju.

Iako je stres najčešći uzrok bruksizma kod odraslih, uzroci škripanja zuba kod dece mogu da budu različiti. Spominju se nepravilni kontkti između zuba, ali i različita opšta oboljenja i stanja(infekcije, nepravilna ishrana, alergije, parazitarna oboljenja, hormonska oboljenja i sl.). Svakako da značajnu ulogu mogu da imaju i stres i ostali psihološki problemi(anksioznost, hiperaktivnost).

Škripanje zubima može da bude posledica i često jedan od prvih znakova(pored hrkanja i disanja na usta) otežanog ili onemogućenog prolaska vazduha kroz nos(gornji disajni putevi) što sa sobom nosi niz ozbiljnih posledica po opšte zdravlje i razvoj skeleta lica. To moze da uzrokuje i tzv noćne prestanke disanje(apnje). Otežan protok vazduha stvara refleksne pokrete izbacivanja vilice što stimuliše mišične receptore, povećavajući njihovu aktivnost i započinje škripanje zubima. Roditelji uglavnom ne primećuju ili zanemaruju noćne poremećaje disanja pa se ovaj ozbiljan zdravstveni problem uglavnom zakasnelo otkriva.

Studije su isto tako pokazale da u najvećem broju slučajeva posle operacije krajnika i prestanka disanja na usta prestaje i škripanje zubima. Ali u oko 24% i pored prohodnosti nosa, disanje na usta zaostaje kao navika i potrebno je da se aktivno leči.

Iznenadna pojava škripanja zubima može da govori o stresnim momentima, posebno kod školske dece. Veliki broj dece sa problemoima u porodici ili psihološkim problemima kod roditelja isto tako ima i škripanje zubima.

Pojedina istraživanja ukazuju da noćni poremećaji disanja povezani sa bruksizmom i sami po sebi mogu da uzrokuju stres, anksioznost i poremećaje ponašaja poput hiperkativnosti i poremećene pažnje kod dece.

Škripanje zubima može da izazove bolove u vilicama, glavobolju, preobleme u viličnom zglobu i trošenje zuba. Istrošeni zubi mogu da pokazuju osetljivost na toplo i hladno usled pucanja gleđi. Pojava neobjašnjihiv ranica na sluznici usana i obraza moze da ukazuje na bruksizam.

Ukoliko škripanje zubima traje duže vreme neophodno je da dete hitno pogleda stomatolog i pedijatar kako bi se na vreme isključili ozbiljniji, gore navedeni, poremećaji koji ga uzrokuju. Postojanje bolova i drugih simptoma, izraženo trošenje zuba(videti sliku) kao i zaostajanje disanja na usta(i posle izvršenog uklanjanja krajnika i obezbeđivanja prohodnosti gornjih disajnih puteva) zahteva odgovarajuće mere lečenja i zaštite, koje su jednostavne i veoma efikasne. Ne treba zanemarivati problem!!!

Kod izraženih oblka škrišanja koje traje duže od nekoliko meseci i postojanja trošenja zuba najbolje je rešenje izrada posebnih štitnika koji mogu da spreče dalja oštećenja.