Stomatološka oridinacija DENT-VAF

Svetozara Markovića 56

Beograd

 

Da li vaše dete spada u rizičnu grupu za razvoj karijesa 6 do 14 godina

Period polaska u školu je izuzetno rizičan kada je reč o razvoju karijesa. Dete i roditelji su preopterećeni novim obavezama i stresom, menjaju se navike u ishrani i van kontrole su "grickanja između obroka" i različiti napitci.

Sigurni znaci visokog rizika su uvek kad je klinički prisutno oboljenje:

  1. Postojanje i jednog karioznog zuba(mlečni ili stalni)
  2. Izvađen mlečni zub zbog karijesa u poslednje 3 godine
  3. Plombirani zubi u poslednje tri godine
  4. Bele mrlje u vratu, na griznim površinama i između zuba(početni karijes)

Nažalost, u našim uslovima prisutno oboljenje je i najčešći razlog kontakta sa malim pacijentom. Oboljenja zuba se uglavnom otkrivaju na obaveznim sistematskim pregledima što je i prilično kasno. Pored lečenja prisutnih obolelih zuba, neophodne su dodatna ispitivanja postojećih prikrivenih karijesa(rendgen snimak i dr), analiza ishrane, isparvnosti pranja zuba, odbrambenih snaga usne duplje i dodatne INDIVIDUALNE PREVENTIVNE MERE. Samo plombiranje zuba(što je uglavnom jedina praksa kod nas) ne će zaustaviti razvoj novih lezija. Ovakva deca moraju posećivati stomatologa najmanje na 3 meseca.

Znaci visokog rizika čak i kada dete nema na kliničkom pregledu uočljive obolele zube su:

  1. Otkriven ili prisutan karijes kod roditelja i braće i sestara u poslednjih 12 meseci
  2. Više od tri unošenja bilo koje hrane dnevno između glavnih obroka
  3. Neredovno pranje zuba i ne korišćenje zubnog konca
  4. Često konzumiranje sokova i gaziranih pića i njihovo duže zadržavanje u ustima
  5. Korišćenje lekova u obliku sirupa
  6. Krvavljenje desni pri četkanju i korišćenju konca
  7. Nošenje zubnih proteza(mobilne i fiksne) za ispravljanje krivo postavljenih zuba
  8. Poremećaji u razvoju i hronična oboljenja koja otežavaju oralnu higijenu ili remete odbranu usne duplje.
  9. Dete nije bilo na stomatološkom pregledu u poslednjih 6 meseci.
  10. Ne koristi se bilo kakva fluor zaštita(tablete, rastvori fluora, svakodnevno pranje sa zubnim pastema sa fluorom za odrasle u trajanju od najmanje 3 minuta i bez ispiranja usta posle pranja zuba).

Postojanje samo 1 faktora predstavlja rizik, a 2 i više visoki rizik. Kod ovakve dece su neophodne dodatne specijalističke analize rizičnosti. Obavezno se moraju napraviti rendgenski snimci koji treba da otkriju početne karijese između zuba. Neophodan je strogi individualni preventivni režim, kontrola sprovođenja oralne higijene, zalivanje fisura stalnih zuba i dodatna lokalna zaštita sa remineralizacionim pastama i preparatima fluora. Redovni pregledi su u pocetku češći, ali i kada se stanje stabilizuje najmanje na 6 meseci. Ranom i brzom reakcijom moguće je potpuno oporaviti(remineralizovati) početne karijese i sprečiti pojavu rupica(kaviteta) a time i plombiranje.

Treba napomenuti da je školski uzrast već dosta kasan za značajnije efekte u generalnom poboljšanju zdravlja zuba kod dece. Bakterije i loše navike su već razvijene, mlečni zub oboleli i potrebno je mnogo više napora i sredstava da se bolest zaustavi. Već decenijama je dokazano da se ne mogu ostvariti rezultati orjentacijom samo na školsku zubnu negu, a naše zdravstvene službe uporno samo na to troše velika sredstva sa minimalnim rezultatima. Nažalost i tu je došlo do „popuštanja“ u odnosu na ranije periode.

Da bi se postigli rezultati u poboljšanju zdravlja neophodno je da pre svega roditelji i deca upoznaju sa faktorima rizika i merama koje mogu da ih neutrališu. Na žalost ni sami izvršioci, opšti stomatolozi, nisu u dovoljnoj meri obučeni i pripremljeni za savremenu borbu sa karijesom. To je prevnstveno sistemski zadatak Zdravstvenog sistema. I zravstveno vaspitanje u školama je prepušteno entuzijazmu pojedinaca i sprovodi se kampanjski i zastarelim pristupom i metodama, za koji je dokazano da ne donosi rezultate. Preventiva kod nas daleko zaostaje za organizacijom razvijenih zemalja gde je karijes kod dece i mladih osoba pod kontrolom. Neorganizovanost stomatoloske službe, obezglavljene tranzicionim reformama zdravstva, još više otežava stanje i samo podstiče komercijalizaciju i produkovanje još više bolesti. Građani treba da znaju da PLOMBIRANJE, IMPLANTI, PROTETIKA, BELENJE ZUBA NE ZAUSTAVLJA KARIJES I OBOLJENJA DESNI. Rezlultat je očigledan- oboljenja zuba i visoki procenat bezubosti na ovim prostorima su na vodećim mestima u Evropi. A sve je tako postavljeno u sistemu vrednovanja i očekivanja od stomatologa i u privatanom i državnom sektoru, kao da je interes da patologija bude još veća.

Poboljšanje zdravlja zuba se postiže jedino organizovanim, programskim akcijama kojima mora da rukovodi država u sadejstvu sa strukom i naukom. Izvršioci treba da budu dobro obučeni i kontrolisani stomatolozi i drugi zdravstveni radnic(ginekolozi, pedijatri, partonažne službe), kako iz državnog tako i privatnog sektora, ali i ostali sektori(prosveta, mediji i sl.).

Građani treba da se nauče da za zdravlje zuba, ali i celoklupnog tela nisu odgovorni samo lekari. Oni su tu da pomognu kod pojave bolesti, što je često skupo i nedovoljno efikasno. Oboljenja su posledica loših navika koje mogu jedino građani da sami promene. Ali ne može se bacati ljaga na pacijente što ih ne menjaju. Loše navike su posledica niza socijano-ekonomsko-političkih faktora koji određuju način života. Jedino njihovom promenom može se očekivati i poboljšanje zdravlja. To je zadatak zajednice u sklopu obezbeđenja opšteg standarda i blagostanja. Politika i zdravstvena struka treba da se bora prevenstveno za stvaranje takvih zdravih okruženja. Ako država ne reaguje na savremen i adekvatan način krivica je dobrim delom i na struci koja nije našla načina da obuči i ubedi donosioce odluka u prave programe.

Nažalost, u pojedinim sredinama čak i postoje uticajni pojedinci iz struke koji pružaju otpor organizovanoj preventivi, verovatno smatrajući da bi poboljšanje zdravlja zuba moglo da ugrozi njihov profit. To upućuje na njihovu sebičnost, neobrazovanje i pohlepu jer se to se ipak do sada nikada i nigde nije dogodilo u svetu. Bolje zdravlje zuba je samo omogućavalo i bolji prosperitet i razvoj stomatološke struke.

Ako ova stranica donese makar i jedan milimetar pomaka u cilju podizanja svesti i znanja kako kod građanja tako i stomatologa(drago nam je da su i oni, kao i studenti stomatologije sa različitih fakulteta u velikom broju prijatelji ove stranice), naša misija ce bit ispunjena.