Najosetljivija mesta za razvoj zubnog kvara su jamice i žljebovi na griznim površinama bočnih zuba. Tu lako zapadaju ostatci hrane,zadržavaju se i razmnožavaju bakterije, formira se zubni plak i praktično nemoguće je da se ukloni sa četkicom i drugim metodama čišćenja.(slika 1). Kod nekih zuba oblik fisura je takav da se teško primeti razvoj karijesa spolja, ali on napreduje iznutra i razara bočne zidove fisure.(slika 2). Kada se uoči spolja već je pordro duboko u tkivo zuba i često, pogotovu kod mlečnih zuba, izazvao zapaljenje pulpe(popularno nazvana zubni nerv).

Razvoj karijesa u fisurama može da se spreči njihovim zalivanjem.(Slika 3 i 4). Smolasti materijal zatvara ulaz u fisuru, sprečava prodor bakterija i još važnije šećera (ugljenih hidrata) koji one koriste za ishranu usled čega se stvaraju kiseline. Kiseline razaraju zubna tkiva(gleđ i dentin). Pečaćenjem fisure se uništavaju i zaostale bakterije u noj. Danas se koriste materijali za zalivanje koji se i hemijski vezuju za površinu zuba i oslobađaju fluoride(glas jonomer cementi). Fluoridi pomažu da se izvrši vraćanje minerala (remineralizacija) u tkivo gleđi koje je oštećeno kiselinama iz zubnog plaka (demineralizacija). Pri tome se radi o minimalnim količinama fluorida sa isključivo lokalnim dejstvom bez unošenja u organizam.

Zalivanjem fisura se ni na koji način ne narušava integritet zuba što se kod većine ostalih terapijskih metoda događa.

Zalivanje zuba bi trebalo da bude obavezno kod dece koja imaju makar i jedan od ranije navedenih faktora rizika.(Pročitajte više). Na našim prostorima deca bez rizika su retka, a i rizičnost se može lako promeniti, pa nije na odmet da zalivanje fisura bude rutinska procedura.

Moguće je i preporučljivo da se zalivaju svi bočni zubi(i mlečni i stalni) koji imaju duboke fisure(a uglavnom ih većina ima). Povremeno se čuju priče da se mlečni zubi ne zalivaju što nije tačno. Poreklo ovakvih tvrdnji su takve odluke zdravstvenih fondova, da se ne bi pokrivali veliki troškovi ako bi bilo obavezno zalivanje i mlečnih zuba, pa su to pojedini stomatolozi prihvatili kao zdravo za gotovo. Ponekada je to otežano kod sasvim male dece, ali sa savremenim materijalima se može uspešno izvesti.

Pored prvog molara veoma je korisno i zalivanje drugog, pa i trećeg stalnog molara gde je karijes u fisurama česti uzrok oboljevanja i kasnijeg vađenja ovih zuba.

Savremeni materijali(glas-jonomeri) omogućavaju da se zalivaju i zubi kod kojih je započeo karijes(kao na slici 5.). Oni mogu zaustaviti dalje širenje oboljenja, bez primene bušilica. Ipak stomatolog mora da proceni koja je dubina karijesa i koliko je već prodro u dibinu zuba. OBAVEZNO je da se u ovim slučajevima vrše češće kontrole, najmanje na 3 meseca, uz sprovođenje intenzivnog INDIVIDUALNOG PREVENTIVNOG PROGRAMA. Zalivanje karijesa se često primenjuje i kod sasvim male dece(tzv. ART metoda) kao privremena mera dok se ne uspostavi ravnoteža u ustima i ne ostvari bolja saradnja, za postavljanje trajnih ispuna(plombi). Iskustvo je pokazalo da u velikom procentu takve privremene mere ostanu i trajne.

Savremeni materijali omogućavaju da se kod dubljih karijesa blago proširi fisura, ukloni karijes i kao takva zalije bez obimnijeg uklanjanja zdravog zubnog tkiva. Ranije se moralo da uklanja mnogo više zdrave gleđi kako bi se obezbedilo mehaničko zadržavanje plombe.