Svetozara Markovića 56
Beograd
Najnovija istraživanja pokazuju da na našim prostorima čak 35% beba već do druge godine starosti dobija neki od oblika zubnog kvara na mlečnim zubima. U trećoj godini više od 15% ima veoma agresivna razaranja zuba.
Taj se broj sve više povećava sa uzrastom, tako da u 6. godina, u periodu početka nicanja stalnih zuba dostiže skoro 90%.
Trendovi, na žalost pokazuju znake koš većeg pogoršanja.
Zabrinjavajuće je da u je u proseku skoro jedan tek iznikao stalni zub već oboleo.
U razvijenim zemljama broj dece sa ranim karijesom(stručno se naziva karijes ranog detinjstva) je znatno manji,i uglavnom se radi o socijalno ugroženim grupama i imigrantima. Kod nas socijalni status nije toliko izražen, već je rani karijes zastupljen u svim slojevima, što govori o potpunom odsustvu programa promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja.
I odgovore na sva ostala pitanj u vezi zdravlja zuba kod beba, dece i adolescenata možete da pronađete na našoj starnici.
Broj dece sa obolelim zubima je kod nas u porastu,. Do druge godine života već 35% beba ima neki od oblika zubnoga kvara, od čega su preko 12% ozbiljna razaranja zuba. Do šeste godine ispod 20% ima sve zdrave mlečne zube.
Savremena ishrana je najvažniji uzrok karijesa, jer ona omogućava umnožavanje i opstanak bakterija(kariogene bakterije), koje stvaranju kiseline preradom šećera, a te kiseline tope zubnu gleđ.(videti opširnije u tekstu o zubnom plaku).
Hrana koja je kod male dece loša za zube nisu samo slatkiši, jer se šećeri nalaze u velikom broju namirnica, često da to i ne znamo(tzv. skriveni šećeri). Najopasnije za zube su:
Opisana hrana je štetna po zube ako se često unosi ili preterano dugo zadržava u ustima. Često unošenje je sve preko 6 obroka(zajedno sa užinama). Pogledati detaljnije u ranijoj objavi „Ishrana i zubni kvar kod beba“.
Ukoliko ne bi bilo kariogenih bakterija, ne bi se ni razvijao zubni kvar. Bakterije se u usta bebe prenose od najbližeg okruženja(porodice), a ređe od vršnjaka(jaslice). Zato je veoma značajno da roditelji imaju zdrave zube i pravilno održavaju njihovu higijenu. Najvažnije su prve dve godine života.
Savremenu ishranu je teže kontrolisati, ali bakterije je moguće. I to se vrši redovnim i pravilnim pranjem zuba. Sa pranjem zuba se započinje odmah po njihovom nicanju(pa čak i pre se čiste bezubi grebeni) i minimum je dva puta dnevno. Posle večernjeg čišćenja zuba više nema unosa hrane.
Ne će sva deca koja se nepravilno hrane ili nemaju dobru higijenu odmah dobiti i zubni kvar. To u mnogome zavsi od otpornosti zubne gleđi; ona je manjim delom uslovljena genetikom, a najviše uslovima tokom njenog razvoja(trudnoća i prva godina života za mlečne zube). To mogu da budu različita oboljenja, lekovi, aktivno i pasivno pušenje, nedostatak vitamina, mala težina i drugi poremećaji na porođaju i sl.(pogledati detljno u testu na kraju). Tada samo pranje zuba nije dovoljno, već su potrebne i dodatne zaštitne mere.
I deca koja imaju izražene rizike, bilo da je slabost zubne gleđi, ishrana ili nepravilna higijena mogu da spreče pojavu zubnog kvara tako što će se odmah po nicanju zuba tačno odrediti njihov rizik i na osnovu njiega sprovesti dodatna zaštita(videti tekst „Kada je vreme za prvi pregled“).
U svakom slučaju neophodno je pratit svakodnevno izgled zuba kod vaše bebe i kod promena boje(beleili braonkaste mrlje), krvavljenja desni ili rupica(vrlo kasno) odmah otići kod dečjeg stomatologa.
Nisu tačne tvrdnje pojedinih stomatologa da se karijes kod beba i male decene ne leči, da mlečni zubi nisu važni i sl. Neophodno je ozbilno i dugotrajno vraćanje ravnoteže u ustima kako bi se sprečilo njihovo dalje propadanje, koje za nekoliko meseci može da ih razori do stepena kada je vađenje jedino rešenje.
Kako izgleda početak zubnog kvara kod beba i faze njegovog napredovanja pogledati u ranijoj objavi.